СР SR EN
nezasticeni-svedok baner


Nezaštićeni svedok poštuje retoriku vizuelnih, muzejskih, ali i muzičkih DIY – Uradi sam revolucija, koje se bučno oglašavaju samo da bi utihnule.
Ono što ostaje nepromenljivo u toj muzici jeste njena želja da promeni svet. Ova želja počinje sa zahtevom da se ne živi kao objekat, već kao subjekat istorije – da se živi kao da stvari zaista zavise od naših postupaka i da taj zahtev izbije na videlo... [1]

3 strategije otpora


Podnaslov prve interopolacije - Afrodizijak vezan je za Muzej afričke umetnosti, ali i za istoimeni album Fele Kutija iz 1973. i početke pobune u okviru muzike. Fela je bio londonski đak, Crni predsednik, muž 27 kraljica, otac afrobita, majstor subverzije, tvorac nesvrstane „Raskal republike” i političke partije Movement of the people – onaj koji drži smrt u torbi, a život u zamahu kukova. Njegova ideologija Muzika je oružje budućnosti prožimala je sve sfere njegovog delovanja. Felini angažmani izašli su iz okvira zabave i industrije i postali sinonim za otpor, neslaganje i nepristajanje. Između muzike, lokalnog aktivizma i globalnog pokreta Straight Edge, kome je smislio naziv (ali nikada nije hteo da se ukalupi nigde, pa ni tu), stoji još jedan l'enfant terrible – Ijan Mekaj, osnivač, pevač i gitarista benda Fugazi. Mekaj je rokenrolu u svim svojim bendovima pristupio kao sili koja može i mora da transformiše individualnu svest; akciji koja se širi i deluje lokalno, a potom odlazi dalje tako što transcendira karakter zabave prigrlivši pank ideal DIY. Osnivanje gotovo militantnog benda Fugazi[2] i pank aktivističkog kolektiva Positive Force D.C. dovešće do formiranja stavova i akcija koje daleko prevazilaze muzičke okvire u svojim nastojanjima ka reparaciji sveta. ”koji je izvan dometa reparacije, ali od kog ipak ne smemo dići ruke”.

Pristup Mekaja je drugačiji od Felinog- proces transmisije je u slučaju benda Fugazi stopljen sa sopstvenom demitologizacijom, pobunom protiv muzičke industrije i fabrikovanja superstarova, uz angažovane tekstove, fanzine, plakate i jeftine, gotovo uvek dobrotvorne, nastupe za sve uzraste. Fugazi je ne samo pank/hardkor bend, već, kao i Fela – simbol akcije i opšte aktivacije, jer reči nisu dovoljne/Words are not enough.

Svaki muzej ima svoju rezonancu. Izbor Fele i benda Fugazi za Nezaštićenog svedoka 1 - Afrodizijak je očit. Isto je i sa Lu Ridovom Muzikom metalnih mašina[3] i Muzejom nauke i tehnike. Ridova fenomenalna orkestracija buke još uvek nadjačava sve šumove, krčanja i transmisije realnosti, jer od toga je sastavljena.[4]

MMM je konceptualni gitarski fidbek, samozadovoljavajući solo bez ruku. Rid je gitarista koji gitare ne svira (one same vibriraju) ali MMM je uprkos tome gitarski album, savršeni gitarski solo. Ta odluka o nesviranju je prvi čin destabilizacije na ovom albumu . Pročišćen do krajnosti[5], ogoljen, indiferentan zvučni zapis mehaničkih oscilacija MMM je završnica procesa dekonstrukcije zvuka koje je Rid počeo sa Velvetima. MMM je White noise/ beli šum sa gotovo sakralnom simetrijom: 2 albuma, 4 segmenta, svaki u trajanju od 16’01. Četvrta strana završava se zaključanim žljebom što prouzrokuje beskrajno ponavljanje poslednjih 1,8 sekundi (dok slušalac ne skine iglu sa ploče) Tom odlukom (koju Rid pripisuje Vorholu) MMM postaje i formalno monumentalno delo, ali i merni instrument granica izdržljivosti. Ključ za razumevanje MMM-a je njegova telesnost. Osećate da vam se puls lagano ubrzava jer buka pokreće upozorenje u vašem telu, ali tada shvatite da kada vaši živci kažu:” opasnost” nisu uvek u pravu. Nemoguće je ni misliti dok je slušate. Često je izjavljivao da je to jedina ploča za koju zna da napada slušalaca. I voleo je, iskreno. I naravno adrenalinski džanki tu ne staje, ne može, neće. MMM je zvuk sudara sa sintetičkom realnošću, slušamo Ridov dogovor sa sobom i amfetaminima, uz sve indikacije i kontraidikacije. To je zvuk električne energije koja se zaljubljuje u sebe i jedna od najluđih strategija otpora.


[1] G. Markus, Tragovi karmina, Tajna istorija XX veka, Beograd, Gradac, 2013, 15.
[2] Naziv benda je i vojni akronim Fucked Up, Got Ambushed, Zipped In.
[3] Lu Rid, MMM, RCA, 1975.
[4] Verzije MMM su stalno prisutne. Preslušati Zeitkratzer orkestarsku verziju MMM; takođe Lou Reed and Brian Eno, Metal Machine Music for Airports.
[5] Nema pesama, nema reči, nema udica, toliko je čist da je van RNR i muzike uopšte.